DA SAM JA NEKO.. Zoran Radosavljevic

 

Kišni dani su za veliki natkriveni balkon u predgrađu Pariza, nas dvoje nasmejani i gramofon u ćošku sobe koji vrti bajku o lepoti...uživajući u muzici koju volimo i dobroti..Ali ima i onih trenutaka kad me seta ubije i setim se onih dana..Kad ustaneš rano, sedneš uz Trebišnicu i dišeš duboko dok te prati lagani povetarac, ne preostaje ti ništa drugo nego da se zaljubiš u nju i život.a od života želim samo poeziju.,voljenu i njene ruke u blizini.i polja ljiljana..Onda mirišeš mi na Trebišnicu,i ti si moja ljubav jer samo tebi dajem polovinu svoje kruške.Budio bih se samo da te pogledam i poljubim dok spavaš..mirišu mandarine i ne spava mi se jer želim da maštam o tebi..U tebi je skriven najlepši deo moje prošlosti i budučnosti..jednom si mi rekla da grlim baš tako..da je ceo svet tvoj..Ćutim u tebi...ljubiš me u sebi...Zaspali mi američki vetrovi na neizgovorenim rečima čuvanim za tebe kad se jednom Trebinju vratiš...da ti ljubim ta mora u očima..da te pokrivam kožom noćima..Ti dušo predji tu daljinu ..biću nežan prema tebi ali pocepaću ti haljinu..Za ceo svet budi ono šta hočeš ..ali za mene budi samo svoja..budi samo moja..Tvoje usne ulepljene od mojih poljubaca stopala prekrivena peskom i nebo nad Trebinjem..tako vidim našu sreću..