The language of destiny.. Dragan Gari Burić

          

SVE ŠTO JE SADA BIĆE JEDNOM PROŠLOST

Ne osvrći se nikad i ne misli često na neku davno pređenu stazu..

jer sve što je bilo više biti neće i svi smo mi ovdje samo u prolazu.

Ne plači za igračkom što je polomljena..

jer svi smo mi igračke u nečijoj ruci.

Sudbina je ona koja konce vuče..
i kad smo srećni i kad smo na muci..

Ne, ne misli nikad da je moglo drugačije.

Ne tuguj za cvijetom što u tebi vene..
jer sve tvoje tuge kad proleti vrijeme..

Biće jednog dana samo uspomene.

Ne čeprkaj mnogo po prošlosti svojoj..
i ne skupljaj po njoj mrve prošle sreće..

Jer i mi smo mrve pod nebeskom kapom..
i sve što je bilo više biti neće.

Ne žali za nekim koga više nema..
nego reci samo - lijepo nam je bilo.

Sačuvaj ga negdje u sjećanju svome..
kao ptiče što se na dnu gnijezda skrilo.

Ne žali za vinom što je proliveno..
i ne skupljaj stakla polomljene čaše..

Jer jedino možeš da ozljediš sebe..
a vina još ima - prepune su flaše.

Ne osuđuje život, ne proklinji snove..
ne tuži za srećom što je nekad bila.

Tek treba da sanjaš..
Tek treba da letiš.

A tebi još nisu polomljena krila.

I ne misli nikad da nemože bolje, da nemože ljepše, da nemože više..

Jer ti si još uvijek na početku knjige, koju ovaj život otvara i piše.

Ne gledaj daleko i ne traži zvijezdu, što se negdje sjaji na nebu visoku..

jer zvijezde su lijepe ali su daleko..
A najljepša zvijezda sija u tvom oku.

I sve što je sada biće samo prošlost..
niko od nas ne zna šta ga sutra čeka.

A sreća je možda odmah tu kraj tebe -
Nit' zauvijek prošla..
nit' tako daleka.

Autor ,
Dragan Gari Burić