Rastanak.. Lila Sabanovic
Stajali su na peronu malom
i nježno je držao za ruku, tišinom su se tiho rastajali, skrivajući svako svoju muku
Sreli su se tako iznenada, niko nije slutio o kraju
proljeće je teško za njih dvoje, i sve druge koji se rastaju.
Tog dana je tješio je dugo, dok je suton najavljivo veće, kroz suze je sudbinu upito, što živimo kad nemamo sreće.
Voz je došo, s' koferom je ušla i kroz prozor, otvoren na pola,
mahala mu dugo bijelom rukom,
sva slomljena od tuge i bola.
Praznog srca, i koraka teška, krenuo je u okrilje noći, još se sjeća na rastanku riječi
oprosti mi moram njemu poći.
i nježno je držao za ruku, tišinom su se tiho rastajali, skrivajući svako svoju muku
Sreli su se tako iznenada, niko nije slutio o kraju
proljeće je teško za njih dvoje, i sve druge koji se rastaju.
Tog dana je tješio je dugo, dok je suton najavljivo veće, kroz suze je sudbinu upito, što živimo kad nemamo sreće.
Voz je došo, s' koferom je ušla i kroz prozor, otvoren na pola,
mahala mu dugo bijelom rukom,
sva slomljena od tuge i bola.
Praznog srca, i koraka teška, krenuo je u okrilje noći, još se sjeća na rastanku riječi
oprosti mi moram njemu poći.
ليست هناك تعليقات
مرحبا بكم في الموقع الإعلامي للمنتدى الثقافي الدولي شكرا لتواصلكم معنا ولمشاركتكم الفاعلة
Welcome to the media site of the International Cultural Forum. Thank you for contacting us and for your active participation