НА БИНИ ЖИВОТА.. Dusko Nedovic

Облаци плачу са суморног неба,
Покислу душу кропе млазом својим,
Љубављу се храним као мрвицама хљеба,
И шапутати,ти,ријечи путем вјетра се бојим...

Дамари моје душе куцају све спорије,
Птице ми вјерне већ олетјеле давно,
Ни до јесени живота ми више стало није,
У невиђдан умирем скривено и тајно...

Мало парче неба у зеницама ми остало,
Накопило се стрвине,не зна им се броја,
Ни до тог парчета плаветнила није ми стало,
На бини живота не игра се више улога моја.

Д.Р.Н.