ISPOVEST.. Zoran Radosavljevic

Dok se ispovedam tvome telu

koje u noći sja......

da li si ikad čula šum Božura

kome cvet opada....

Šta mi vrede svetla grada,

kad nisi tu...

gde je moja nada,

gde si moja Senada...

Ne želim gledati ,kako me zaboravlja neko

koga volim najviše..

veruj nije lako.....

ne prestaje se voleti tek tako...

Nisam čovek koji svoj poraz slavim..

Izadji mi iz srca i glave da te

još jednom zagrlim..

Dok me srce i duša nemilosrdno steže

Daljine između ljudi, one emotivne, e te su daljine najteže.

A ja razmišljam danima,

kako sam imao jednu noć,koja je trajala godinama...

Ćuti me ne možeš jer više nemam glas,

Naš jezik je umro od kad nema nas.

Doći mi ne možeš jer nisam gde već kad,

A tamo gde smo bili sad tudji je grad.

Bez tebe ne mogu da dišem..

hteo bih samo još jednom na koži da ti zamirišem...

Volim te , samo nisam to baš najbolje umeo.

Tvoje molbe nisam dobro razumeo..

Pitam se da li ćeš mi oprostiti moći,

Ti si moje stanje noći.  Zoran Radosavljevic