Odlomak iz knjige Spoticanje o vlastiti život.. Zoran Radosavljevic

    

ŽAL ZA TOBOM

ŽALOSNO JE KAD ME GLEDA ŽENA KOJA MI JE ŽIVOT PODARILA..KAKO STOJIM NASLONJEN NA PROZORU SOBE...A USNAMA NA FLAŠU VOTKE...NE ZNAJUĆI DA LI DA MI STAVI KRUNU MENI PROSJAKU NA GLAVU...MOLEĆI SE DA ME MANJE BOLI... DAJ MI DIM..JEBEM TI SVE PIŠEM A CIGARETA NEMAM...DAJ MI DIM ...VRIŠTI SVAKA MOJA ČELIJA ..URLAM ZA NIKOTINOM......ŽAO MI JE UGASIH VATRU SKLAPAJUĆI DLANOVE,,RUKE MI SE TRESU HLADNO MI JE NA PLUS 40...NATOČIH JEDNU RAKIJU,,,UKLJUČIH TIŠINU..I U ZVUKE RITMA TIŠINE SA TOBOM ZAPLESAH...,ČAŠA JE SEDELA SA STRANE I GLEDALA ME ..ČAŠA JE VOLELA MENE...A JA SAM VOLEO TEBE.....IGRALI SMO SE VRTELI U KRUG...SMEJALI...ONDA BLJESAK..SVE BELO..ZATIM POČEŠE DA SE MENJAJU BOJE..NESTADE SVE U TRENU...OPET SAM SAM ...SA TOBOM U MISLIMA...KRIK...NE TO JE MOJ VAPAJ..MOJA MOLITVA..VREME JE ...VREME JE USTANI I KRENI...PREMA MENI...KRENI ULICOM KOJA ZBOG NAS POSTOJI... TI MI DAJEŠ ŽIVOT..KONOBAR ČAŠU ŽIVOTA MOLIM...NISAM KUPIO DANAŠNJE NOVINE..MOŽDA OD STRAHA DA NE UGLEDAM SVOJU SLIKU..VERUJ TOPLA SU MI STOPALA,,DOK ŠETAM ULICAMA TVOJIH SNOVA..DOK GAZIM TVOJIM MISLIMA TOPLA I MEKANA..ŠALJEM TI LASTE..DA TI LETE U KRUG..DA TI PEVAJU A TE PODSETE.....Zoran Radosavljevic