Iz zbirke pesama Tragovi stopa.. Zoran Radosavljevic

JA  BIH  TE  SAMO  LJUBIO

Kiša je pljuštala svakog dana i noći i onda se pojavila duga. A ja, kao svako naivno dete stadoh ispod nje, da se bar radujem njenim bojama....da bar pustim na tren da mi se duša odmara... Nije savršenstvo savršena osoba, savršenstvo je osoba koja nam savršeno odgovara... a meni ona tako dobro odgovara...A ti dušo ako me tražiš...  ja sam tamo gde se voli od svega jače....najače... u našem prelepom gradu koji zajedno samnom plaće...tamo gde se sanja otvorenih očiju..tamo gde sve gubim i gde sam sve izgubio...  Onaj trenutak kada ne znam šta bih sa sobom, je isti trenutak kada vrlo dobro znam šta bih sa tobom...ljubio...ljubio...ljubio... Radujem se tom gradu poput deteta..tu smo se upoznali mi.. Opet je noć i opet ću da sanjam sve žudnje sveta....a moj svet si ti...  U susret svim čekanjima..nižu se oguljene želje sa mirisom Trebinjskih smokava...sve bure u meni, prigušene tišinom...prstiju punih želja, u noć...jurim slepim ulicama...otkucaj dana u meni, kao kap kiše na Platanima...samo kiša priguši vrisak nemira u meni...O mladosti moja... Zavela je ulice Trebinja hodom. Neke haustore osmehom. Neke parkove očima. Neke reke suzama. Ona je zavela Trebinje ...Trebinje je zavelo mene....Trebinje ona je moja. Pomeri se, inaće  imati ćemo  problem. ...ne volim ovaj grad bez tebe...Čudno ni grad ne voli mene bez tebe..