KAKO UZDAH DA NAPIŠEM.. Slaviša Marković

Kasno je i ne spavam, sa jastuka te udišem,
Tvoj miris još čuva  ljubomorno ga sakriva,
Previše duše moje je otišlo , glasno uzdišem,
Na ovom jastuku se o ljubavi najlepše sniva.

Zaustavljam dah, od tog mirisa noćas bežim,
Nema sna, čekam , negde je ove noći zalutao,
Nema svrhe da te udišem,  ne želim da ležim,
Najlepše reči o tebi na tom sam jastuku ćutao.

Ustajem iz kreveta zagazim bosonog  terasu,
Hoću da zapišem pesmu koju tišina  recituje,
Papir spreman čeka u ovom sumornom času,
Pitanje koje me muči, kako se uzdah opisuje?

Pogled prema zvezdama , spas od njih tražim,
Sve moja osećanja želim na papir da stavim,
Posvađale su mi se reči dok ih suzama vlažim,
Tvoj miris je u vazduhu ,kako da te zaboravim.

Slažem stihove pesme, sastavljam neke rime,
Nikako da pronađem reči ,napisano obrišem,
Vraćam glavu na jastuk, pomirim se sa time,
Valjda ću jednom naučiti da uzdah napišem.