Prolazi.. Radosavljević Zoran

Prolaze noći prolaze dani prođe Ramazan kao i BAJRAM I dalje prolaze dani i noći... Ja i dalje osta tužan u samoći... Jer puno mi nedostaješ ,tvoje reći.. osmeh tvoj nasmejan i veseli duh. Živeti moram al taj život bez tebe kao da ga nema..Ko zna šta mi sve život sprema.. Trenutno se plašim da budem srećan, jer smatram da posle toga opet ide nešto loše, a ja više nemam snage ni da letim, ni da padam...nemam ni snage ni volje više ičemu da se nadam.. Što mi je jasnije, to mi je bolnije....Ne veruj baš svima što ti loše o meni pišu,,, Ne brini, izbrisaće mene nešto. Ja sam od onih što se lako iz života brišu...Ti si nešto što ne mogu da odolim...znaš ja i kad spavam ja tebe isto volim... Legao bih kraj tebe, umoran od bola i nedostajanja...željan tvojih poljubaca i raznih spajanja...Bože meni podari samo spokoj... Bože, svu sreću koju si namenio za mene ikada, ti daj njoj...Glavu u svoje ruke zaronim... Dajte mi svet samo da joj ga poklonim...Tako dok se borim sa daljinom ona sa severom ja sa istokom...Kunem vam se ja sam svoju sreču video okom...U tuzi ja se dobro snalazim...i kad se povučem sam u sebe ja te i tu pronalazim...Ne znaš ti kako je sa tugom se boriti...ne znaš ti jer tebi nikad niko nije falio kao što si ti... Često puno toga kažem, pa ljudi ne pomisle da isto toliko i ćutim, a moje je prokletstvo što nikada nisam umeo da kalkulišem šta, u stvari, trebam da kažem, a šta da prećutim...Kad ne budem više imao snage i kad budem od umora pao..zapamti tebi,baš tebi sam sva besmrtna imena dao... Sve mi ide loše....ko zna šta godine nose...mogu da me lome i da me troše..meni samo trebaju tvoje plave kose...