Budi moja tajna.. Refik Martinović

Noć
kradom silazi niz grad
bez Meseca i zvezda
moja ulica
ogrnuta tišinama
tone u samoću
ćutim...
a sećanja naviru
zaglavljena
u danima bez brojanja
i godinama bez putanje
...kako da se naviknem
   bez tebe u snovima.

Sam
u tišini utamničen
osluškujem setne pesme
retkih ptica
gomilam dane
koji mi ništa ne znače
a ti negde miruješ
u mojim snovima
i sećanjima
i kad sam mnoge ljubio
verovao sam da tebe ljubim
znam da nikad neću
prestati da te volim
dok me ne probudi
miris tvojih usana.

Draga moja
sve više se bojim mraka
i zaboravljenih sokaka
budi moja tajna
sakrivena u nezaboravu
budi moja retka ptica
koja ponekad navrati
da probudi mladost
u kojoj diše prašina
sa tvojih tabana
koja je bila lek moje duše
a zaborav naša sudbina.

Možda je mila
u tvojoj bašti proleće
sa mirisom dobrih vremena
rascvetao april
možda se leptiri
jure tvojom avlijom
bez ožiljaka i rana
možda se laste
igraju na vetru
u treptajima Sunca
...a ti sretna
što nema aprilskih kiša
koje nisi volela
jer one su znale 
u mome gradu
ponekad dugo plakati.