PROLAZNOST ŽIVOTA.. Slaviša Marković
Zub vremena nagriza me polako,
Sve više mene svakoga dana kida,
Trag prolaznosti ostade nejednako,
Prebrzo listove s' kalendara otkida.
Malo je mesta u kutiji gde su godine,
Naslagane su redom od dana rođenja,
Poželim baciti, da zaboravim pojedine,
Ovaj život će proći poput snoviđenja.
Nemam straha od prolaznosti života,
Nemoćan sam pred zakonima prirode,
Sreću i tugu donela mi je njena lepota,
Bila je kratko sa mnom, pa nekuda ode.
Pio sam zadovoljstvo do poslednje kapi,
Prokockana je šansa , nepovratno ode,
Prošlost ponekad svoje čeljusti razjapi,
Ka neizvesnoj budućnosti dani me vode.
Prolazi život , maršira ka svome kraju,
Zato pevam, smejem se, pomalo plačem,
I ne razmišljam zašto godine galopiraju,
Neka idu svojim putem ,neću da skačem.
Sve više mene svakoga dana kida,
Trag prolaznosti ostade nejednako,
Prebrzo listove s' kalendara otkida.
Malo je mesta u kutiji gde su godine,
Naslagane su redom od dana rođenja,
Poželim baciti, da zaboravim pojedine,
Ovaj život će proći poput snoviđenja.
Nemam straha od prolaznosti života,
Nemoćan sam pred zakonima prirode,
Sreću i tugu donela mi je njena lepota,
Bila je kratko sa mnom, pa nekuda ode.
Pio sam zadovoljstvo do poslednje kapi,
Prokockana je šansa , nepovratno ode,
Prošlost ponekad svoje čeljusti razjapi,
Ka neizvesnoj budućnosti dani me vode.
Prolazi život , maršira ka svome kraju,
Zato pevam, smejem se, pomalo plačem,
I ne razmišljam zašto godine galopiraju,
Neka idu svojim putem ,neću da skačem.
ليست هناك تعليقات
مرحبا بكم في الموقع الإعلامي للمنتدى الثقافي الدولي شكرا لتواصلكم معنا ولمشاركتكم الفاعلة
Welcome to the media site of the International Cultural Forum. Thank you for contacting us and for your active participation