UMORAN I LUD.. Zoran Radosavljevic

Umoran sam

gladan tebe

opijen od ljubavnih snova.

Živim da mi dani prolaze

spavam kad mi se ne spava

osečam zagušljiv

i prljav vazduh

neprovetrene prostorije....

Imam neka

nepromenjena osečanja

prošlost mi je duševna hrana.

Sečanje na tebe

najbolji lek

da skočim...

prozor ne mogu da otvorim..

ja i kad vrištim

niko me ne čuje.......zato ja čekam vreme

moje vreme....tek dolazi..

osečaš li..

noćas .....postajemo jedno

ili nešto slično ne znam.

Osečaš li

iznenadni udar groma...

razloge strašnog loma..

da uništim sebe...

sebe radi pesme....

pesmu radi tebe....navlaće se oblaci...

sevaju munje....

grmi hrabrost....

pada tuga,kvasi lice...

izgubila se volja..

život popila zemlja...

u godinama samoće..

nestankom zvezda..

mojih maštanja.

Putujes kroz moju dusu.

napustenih ideja

ne tražime tamo

gde si izgubila sebe........

ne beri trnje jer nije cveće.Samo pokušaj  da izvučeš osmeh od mene,negde zaboravljen u dubini mog  stida....što se u meni rastopi..i ne osta ništa  do drhtavih prstiju,koji traže tvoje prste.........Izgleda da nije samo moja ideja da budemo ludi........................