SEĆANJA.. Ljubica Stojanovic

 

Kraj prozora sedim i posmatram,
dok napolju pada kiša
a vetar se igra sa lišćem
raskalašno ga baca svuda.

Naviru uspomene ;
Kako si slatko kišne kapi pio,
sa usana mojih vrelih,
dok je kvasila moje lice.

Zagrljeni, mokri do gole kože,
prkosili smo vetru i kiši,
a onda te prokleti veter,
iz mog zagrljaja uze.

Vreme je tada za mene stalo,
s ljubavlju nemo gledah te samo,
o bože sta ti se zbiva,
što si se lako vetru predao...

Otvoriti prozor ja sada neću,
prkosiću iz sobe vetru i kiši,
hoću da sačuvam uspomene,
od vetra da ih ne baca svuda.

Bez njih bih još tužnija bila
u očima imam sopstvene kiše
možda se vratiš kada ožedniš,
jer često one kvase mi lice.

Ljubica Stojanovic
Srbija 🇷🇸