Slepi putnici.. Refik Martinović

 

 

Bila si lepa
kao mesečina
   u plavoj haljini
sa jatom zvezda u kosi
koje obasjavaju
put do mojih zagrljaja
koje ću večno čuvati
za pozne godine
kada ove protutnje.

Naša ljubav
već odavno
na pepeo miriše
i zgarište starih želja
koje jedna jesen
zauvek ugasi
...ali draga
ne možeš mi zabraniti
da moje misli
idu tebi
i umru sećanja
na jedan grad
l dve reke
čiji će valovi
večno grliti
druge ljubavnike
...a mi smo bili zarobljeni
zaspalim čežnjama
negde u nekim
napuštenim vagonima
koji nisu imali
svoju mirnu stanicu.

...ne možeš mi zabraniti
da volim Mladi mesec
umesto tebe
i zvezde
u tvojoj plavoj kosi
koje nisu nikad tražile
naše izgubljene tragove.

Draga moja...
sad više i ne znam
da li smo bili prijatelji
ili ljubavnici iz velikih romana
možda...tu negde
...ili nigde
ili ništa nismo bili
do dva slepa putnika
koja su tražila
svoju srećnu zvezdu
koje na nebu nema.