Spoticanje o vlastiti život.. Zoran Radosavljević

 

Odlomak iz knjige
Spoticanje o vlastiti život
OPET STEPENICE..
U sobi sedim sam,dok mi suze lice kvase,i dok cekam da mi se oci ugase.Nadam se da cu samo sklopit oci,i krenut putem dugih stepenica,bogu pred istinu kod mojih zvezda sestrica.Znam doci ce dan kada cu se uzalud truditi,podici se ,ustati,a necu moci jer necu se ni probuditi.Bice tu neko nadam se da mi sklopi oci i pokrije lice,a sve vas ja cu gledati sa tavanice.Doce mnogi da zapale svecu i pomole se bogu,vise za svoj spas i srecu ,jer bezgresnih nema.Ako i pomislis na greh isto je kao da si ga napravio,a ko nije bar jednom pomislio.Znam ruke ce da mi se tresu,znojit cu se,oci ce da mi cure,idem u nepoznato,lutacu,izgubljen ko brod usred bure.A koje sam ja srece ici cu pravo,i nalete ce na mene crni djavo i reci.Nasi racuni nisu namireni ne ides pred boga,odgovaraces meni.Do mog konacnog odredista,necu brisati prasinu sa ramena,idem hrabro do svog cistilista,ovo je kraj mog vremena.Dok polako koracam tamo molicu se ,samo za jednu stvar,zivite i volite se dobri ljudi,ljubav je od boga prelepi dar.Cestitam djavolu sad me je stvarno pobedio,skroz sam na komade iseckan,da bez gresnih nema,razmisljam u njegovom loncu podgrejan.Ako nocu sa nebesa cujete krike,znajte to se ja zrtvujem za sebe i vas gresnike.Ne brinite za mene zao mi je ako sam vam bol naneo,ostace te zauvek u mome srcu,jer ovaj put sam i srce sa sobom poneo.Ja idem tamo nema dileme,jer kazu da to specijalno mesto resava sve probleme................

Bosna i hercegovina