РАЗГОВОР СА ТАГОРОМ.. Радмила Милојевић

 

ТАГОР :
Не прозбори ни речи са њим,
Ако си срамежљива, одступи од врата ако га сретнеш
Ако те запита, можеш, ако ти драго
Да спустиш поглед свој
ПЕСНИК:
Чекам да ме ветар додирне, неспокојна сам,
И цвеће у коси, већ ми је свело,
А у сенци дрвета седим.
Душа ми чежњом блуди, добровољног господара,
Свог срца имам.
Као да сам туђинац у сопственој кожи и
Све ми је тесно
Чекам да се појави к'о привиђење
Ко варљива слика
Без њега и у светлости у мени влада мрак
Смета ми и  попчев пој.
Бојим се да никад сазнати  неће за чежње неспокој
Чекам да ме ветар додирне, однесе све вртлоге
Из душе к' о прашину и суво лишће
Добровољног господара свог срца имам
А он и не слути то
На тренутак, својом појавом да ме дарива
Погледом својим ме окрзне, ако му воља,
Нећу прозборити ни речи са њим,
Срамежљиво, одступници од врата ако га сретнем
Ако ме нешто запита, биће ми драго
Пред њим немо спустићу поглед свој.
Аутор:
Радмила Милојевић - Параћин
Из самосталне збирке поезије
,, Река успомена,,
Рецезент :
професор др
Миодраг Д Игњатовић књижевник
(фотографија са интернета)