JA SAM.. Zoran Radosavljević

 

Ja sam renesansno biće okovano u postmodernističke užase.a kad padnu noći ,gubim te moći ..što ovaj život krase..Onda gubim razum ,gubim glas..tada želim da si moja obala i moj spas a ja da budem talas..Pitam se bože gde je ona ..gde si..Ne znam da li si tamo tom gradu u kojem živiš potrebna,ali znam ovom gradu i meni jesi..Da li ti se usne lagano razvlače u osmeh dok ti uzbuđeno recitujem stihove tvoje tebi.jer pišući tebi pomažem sebi..Noću me napadaju razne nakaze..uzmem i polomim kompase,spalim mape i pokidam putokaze..Pokušava noktima da me ogrebe,..a ja mu pričam o daljinama,,Kad pričam o daljinama mislim na tebe..Da ću da te vodim u tropske krajeve,gde je more i večno sunce..gde čupave kose slobodno ideš..gde možeš slobodno da dišeš..da mi na so morsku .. mirišeš..Nama je potreno da nas sretne svi vide..potrebna nam je prića Mostovi okruga Medison da te moja ruka lomi u struku i da imamo onaj pogled zaljubljen kojem svi zavide.

Bosna i Hercegovina