ROMSKI FENIKS

Znaš, naši su preci, imali konje, crne i bele
Krvi vrele.
Svet na njima projahali.
Tek Firdusi, Pot i Paspati još vide
Tragove kopita po Prašini Arijane,
Poljima Andaluzije, na kamenu Balkana.
Zato, molimo za malo snage, duhovne, da
Vrati nam u sećanje vreme u kome
Pogubismo nase konje.
Znaš, naši su preci imali dobre konje.
Ako je miris krvi što se širi
Sa turbana Đindis Kana, Gaznija i Tamerlana
Dopro do tebe
Pogađaš li, čije je onda ono more, crveno od krvi?
Poleti fenikse romski!!!
Preleti prostranstva silna, pronađi svoje konje.
Ali znaj, da prva stanica gde krv se razli,
Arijana, ne postoji.
Andaluzijska polja krv su upila
A stenje Balkana, krv iskapila.
Svi što krvavih pirova akteri bejahu
Sada su neko drugi.
Gde spava dostojanstvo tih što
Krv crvenu ko vino ispiše?
Nije li bog jedan?
U šta su se zaklinjala dok krvlju se opijali?
Fenikse romski,
Takvi ne pripadaju rodu tvome.
Oni su zveri što te ishlapiše.
Ustani iz pepela,
Uzleti kao da nije ti ništa,
Odleti do njih da podsetiš ih ko su i
Pitaš, jesu li živi tvoji konji.

Prof. Dr. Bajram Haliti (Kalidas)