morning coffee.. Slaviša Marković

BUDI SE GRAD
Ispraćam još jednu noć bez sna,
Zora zbunjena budnog me zatiče,
Kafu prvu ispijam polako do dna,
Bez nje su ista sva jutra moja liče.

Poznato mesto, prazna je stolica,
Dve kafe na stolu stara je navika,
U dimu cigarete silueta njenog lica,
Sve prođe, nikako ne bledi ta slika.

Pogledam u kafu njoj namenjenu,
A cigareta nova u ustima se pojavi,
Prosipam šolju do vrha napunjenu,
Gorču ona voli, ko da to zaboravi?

Gledam tužno nerazmešten krevet,
Na njemu uspomene, nema snova,
U prošlost napravim još jedan izlet,
Sa ulice dopire kakofonija tonova.

Buka se čuje, budi se Novi Sad moj,
Razigran je, prvim zracima okupan,
Po navici dobro jutro poželim njoj,
Odlazi život, budan je još jedan dan.