NEMAM JA.. Zoran Radosavljevic

Nemam ja listu želja, samo pohabanu ceduljicu i na njoj.. Da zagrlim ..piše..samo to i ništa više... Toliko se još želja guši u meni. Da saznam sve o ljiljanima da pročitam Aleksandra Dimu na francuskom, da se zaljubim u Sibir i da još koji put u ovom životu bosonogi moja ljubav i ja ukradem po koji grozd iz vinograda u Bihovima. I po koju smokvu iz bašta Bregova...pre snegova..
Ono malo duše što imaš
Bog ti nije dao da patiš...
nego da me voliš..
i da mi se vratiš...
Gde si sada cvete moj, gde je divan korak tvoj, kada sklopim oči, čujem ga u noći, kao muziku harfe, kao ukus valfe, u lepoti TUGE, kao odraz duge.. Često prođem našim starim mestima i potajno se nadam da ću te tamo sresti. Koliko puta se nađem u situaciji kada sam na autobuskoj stanici dok najavljuju autobus kojim si meni dolazila. Moj osmeh mnogo govori o tebi, jer ti kroz mene govoriš, a ja u tebi ćutim.Jednog dana proći će sve ovo što ćutim...doći će sve što želim i slutim.. Ima je svako moje jutro u glavi,ona spava..jednom se samo voli ona prava... U meni je topla kiša..koja mi curi iz očiju..dok iskašljavam predivan san..sve će proći doći će i moj dan.. dan je samo bela hartija na kojoj se sve beleži i ispisuje, a račun se plaća noću, na velikim, mračnim i vrelim poljima nesanice. Ali tu se i sve rešava i briše, konačno i nepovratno...ispravno ili pogrešno...sati u životu kolo vode... Emocija se ne glumi, ili je imas ili si neka vrsta mrtve prirode.. Sve počinje otvaranjem očiju...sve se završava zatvaranjem očiju,,,,
I tako ja..
Pišem za svoje zadovoljstvo..
Tek da zauzdam misli..
Pa ih položim na papir
Da ne lutaju
Da ne beže..
-Šta želim da mi donese deda mraz
-Nju