Bila si prava.. Refik Martinović

Kad su zore pucale
slala si mi lahorom
pesme ptica
da mi probude snove
koje ću grejati grudima
...da ne budu pepeo.

Znala si
da spustiš Mesec
na moju belu postelju
da žutim zracima traži
izgubljene poljupce
rasute po travi
u senkama
zaboravljenih zagrljaja
...znala si.

Dovodila si
tišine
kad su mi najviše trebale
koje se ne mogu
pokloniti nikome
tišine koje ćute
...i govore.

Umela si
da plačeš
i u danima bez kiša
koji nisu bili za plakanje
ni za bol i kajanje
ni za posebne trenutke
...i uzdisaje.

Volela si
da se raduješ
kao dete
malim poklonima
volela si i
jednu jedinu moju reč
i pola osmeha
i moje pesme
...volela si.

Pusti me
da ćutim uz tebe
u senkama mojih sećanja
da te čuvam u slikama
lepšim od Gogenovih
...znam...bila si prava.