KADA TIŠINA VLADA.. Slaviša Marković

Kada tišina osvoji grad, dan ostane iza nas,
Kada nastane primirje i stanu ratovi u nama,
Sa tvoje ulice kada se ne čuje nijedan glas,
Zaspi sve, znam uzdahneš tiho kada si sama.

Kada zaroniš u noć, nestane i najmanji zvuk,
Namešteni osmeh spakuješ u kutiju za sutra,
Umornu glavu spustiš na plač naviknut jastuk,
Predstava o srećnoj ženi počinje svakog jutra.

Smeješ se i glumiš da si jaka tu pred svima,
Sa osmehom lažnim nekako preguraš dan,
Al' znam pojavim se opet u tvojim mislima,
Kada dođe noć, u tom kratkom času pred san.

Nevidljiva nit nas dvoje još uvek spaja i veže,
Uzalud su ovi kilometri ljubav naša će da traje,
Zbog toga mi tvoje ćutanje pada sve teže,
Šta god da se desi ta nit međ' nama ostaje.

Znaš da ćutanjem kažeš više nego pričom,
Znaš sve što prećutim, volim te ne zaboravi,
Da li osećaš koliko mi fališ u trenutku tom?
Vidim te kada žmurim, sudba moja si ti ljubavi.