Laguna.. Refik Martinović

  

Voleo sam...
noći
koje su vrištale u nama
i čežnje
koje su se jurile
mokrim prstima
i proleća
koja su se njihala
u našim zagrljajima
dok je puni mesec
stidljivo virkao
naše bele puti
u skrivenoj laguni.

Voleo sam...
da te gledam
u ranim jutrima
kad zazori dan
a ti budna
sakupljaš zadnje poljupce
rasute ispod hrasta
kraj starog bunara
gde vile zahvataju vodu
dok zvezde lutaju
čednim izvorima strasti
koje smo na izdisaju noći
gasili vatrama
koje su gorele
na našim usnama.

Nisam voleo...
kad si nestala kao sena
i ostavila
odbegle tragove
nikuda
a mene ostavila
da se davim
na dnu modrih čaša
na brodu koji tone
u bledim sećanjima.
...gde nema više tvog mirisa
   ne prepoznajem
   ni tvoj lik
   ni hod ni osmeh
   ili možda
   to nisam ja
   to su snovi
   a kad oni umru
   neće ni nas biti.