PRIJATELJI.. Zoran Radosavljevic

E moj prijatelju,sipaj još jednu da popijemo,da zaboravimo svu muku i jad,sav bes i mržnju.Evo sedimo na Crkvini gledamo našu kasabu.Gledamo Trebišnicu kako vijuga kroz Goricu,pored Hrupljela,Krša,Kastela i Bregova ode put Zasada i Popova polja.Vidiš dole gde su one nove zgrade ,gde su oni novi ljudi,tamo dole ,tamo ti je moja kuća.Zbog idiota sam otišao zbog mržnje,koju posejaše po ovom neukom narodu.Tu sam bracu ostavio,prijatelje,familiju,prvu ljubav ,prvi poljubac,tu sam mladost ostavio.....Sipaj ....još davaj...da se napijem lakše mi je.Vidiš onaj deo to je Krš moj drug Dinar,Dzenana,Senada tu su živeli,tu je bila jedna svetiljka ,tu je bio moj prvi poljubac.Eno ga park i crkva,tu smo Žika,Amir,Amer,Dera i ja probali sve što se ne sme probati...Davaj flašu čaša je mala,davaj da mi loza uzme i ovo malo pameti.Jeben ti je ovaj život,ja u jednoj,majka u drugoj,a brat i deca ko zna u kojoj državi...Samo da nam kosti budu zajedno,da se bar u grobu ispričamo i nagledamo jedno drugog..............
Ja imam majku daleko zemlje ove
ja imam brata ,al ne znam ni kako se zove
život je tako okrutan i surov
oca i ne pamtima majka ode drugom
Oprosti mi živote što za ljubav sada prosim
da upoznam brata svog i ime koje nosi.........
Veruj mi prijatelju
sve ovo mene mnogo boli
jer moje srce sve njih
još uvek voli..
Ajde da dovršimo ovu flašu loze
izludećemo i vrapce na grani
mislim da nam je dosta ove doze..
ma sve jedno nama nema ko da kaže stani...........
Bože spasi me loših misli i tragova,spasi me iz blata kojeg gazim,daj mi znak za spas mojih koraka,preko tudjih pragova,da se ne izgubim u noći i samog sebe ne ugasim.............
Novu istoriju će pisati neki novi ljudi......
Istorija mi kuca na oči
kao neka suluda misao
nešto ili neko mi mozak koći
moj život više nema smisao.......
Tiho vam prijatelji
dozivam ime u noći
u noći krvave kiše................
dozivam vas............
a vi nečete doći
samo jedna poruka
mojih prijatelja nema više.......................