ŠAŠAVO MOJE.. Zoran Radosavljevic

Ljubim to šašavo moje....
ako je samo moje....
tako neka ostane...
ako nije....
neka moje postane....
Usne mirisom jutra uzdišu.....
nadvili se oblaci nad nebom....
muzika nas dira....
ti i ja nežni dodir...
telo uz telo lagano klizi...
kakva bi to ljubav
bila kad se ne bi želeli...
ne daš mi mira po danu......
stalno mislim na tebe.....
ne daš mi mira po noći....
dolaziš mi u san....
znam tako i treba da se želimo
i volimo najače na svetu......
Celu noć palim sveće.....uživam sa tobom u mislima...miris vina na usnama....telo gori od želje....šta li je to sreča....dali zauvek traje...ili si ti samo jedan delić  mozaika koji mi trenutno godi i prija.....dali je sreča dok nežno izgovaram tvoje ime...sa puno topline i ljubavi....ako je tvoje ime sreča .....tako ću te zvati.....to ću saznati kad osetim svu ljubav u tvom imenu....volim tu tvoju ludu glavicu...našla se dva ludaka....luda ljubav....ova ljubav će da traje zauvek ako nam vreme bude dalo.....ona će da živi sto i jedan vek,,,,i hvala ti što si tu samnom barem još malo..... jer ti  postojiš u kapi kiše na dlanu vremena...kliziš u pore postojanja...traješ tu sada u beskraju dodira...