TAMO DALEKO.. Zoran Radosavljevic

Tamo daleko postoji jedno biće plavo...
koje volim i samo ona nek mi je zdravo..
Zato razglasite na sva zvona..
treba mi samo jedan dan
da mu kažem..za život mi treba samo ona...
Tamo gde poletim tamo je nebo...
samo tamo me sunce greje...
samo s njom mi se duša smeje...
Ja živim od tih slatkih nemira...
draži mi je nemir sa njom od svakog mira...
Daljina kad zatvoriš oći...
postane otkucaj srca...
Tamo u daljini ...jedno srce samo za mene kuca...
Onda momenat i svi nestanu...čuje se samo muzika....
ispred sebe ..vidim samo tebe...
Kako ti se zove osmeh..i on kao i suze imaju imena...
Neka imena su kao muzika i za suze i za smeh...
A njeno ime je kao miris pred kišu..
kao svetost kad se sunce probija kroz Trebinjske platane..
kao nežni talas Trebišnice u mirno pospano jutro...
kao odjek u pečini...kao čist sneg sa vrhova Leotara...
a njen pogled sa nogu obara...
zato ja volim te njene oči snene..
.i uvek ću da je volim ..onako kako želim da i ona voli mene..
u meni je sve tvoje sraslo...
ne možeš izbaciti iz duše ono što je sa tom dušom raslo..

Delujem izgbljeno i ne pokušavam da se tražim...
Ne tražim sebe tamo gde me nema....
ja sam tamo i srcem i dušom gde mi je voljena žena...