Trebinje još miriše na.. Zoran Radosavljevic

Odlomak iz nagradjene knjige   

njuTrebinje još miriše na njen poljubac..Mirisala je na lavandu i smilj..na kulu Hrupljela..na Bajrove pesme..na vodu studenca što žubori u smiraj dana..na vazduh Arslanagic mosta..Mirisala je na Januar na prvi sneg..na zvezde padalice što na repu nose njeno ime..na jutarnju kafu..na bistru vodu i kad u letu ugledam rodu..na tugu koja je dobra za pisanje i koja navodi na razmišljanje..Mirisala je na ružu i narcis..ljuljan i iris..i cveće je bilo ljubomorno na nju jer je imala najlepši miris..Na šetnje po obali reke..na poljubce u mraku..na odabrano društvo pesnika...ludaka..boema iz parka..na moj život i svrhu postojanja..na to što je volim nema kajanja..da na putu do nje grabim i gazim...samo da budem pored nje da je čuvam i pazim..Mirisala je na svemir daleki..kao neki čarobnjak održava me u životu..TO je prvi dan moga života..opime mirisom i u san me smota..terala je sve budalaštine o kojima razmišljam..učila me samo stihove da pišem i smišljam..Učila me da svoj život ne smatram kao nešto kratko...A tek kako je mirisala i ime joj je baš nekako slatko..