ZBOG TEBE.. Zoran Radosavljevic

Zbog tebe volim.
Živim..postojim..
Ne skrivaj se i ne beži od sebe...Mnogo bolje se spava kada tvoj san spava pored tebe...Dođi da sačekamo jesen zajedno.
I grickamo prženo kestenje u našoj mahali
I ljubimo se na Trebinjskom keju šetajući se po opalom lišću.dođi da nam se prsti isprepletaju i stišću..da nam se duše još malo vole..Reći ću ti zašto teško dišem..Pitaj kako pesme me zabole
Pitaj zašto samo tužne pišem..da krademo komšijske smokve i u nekom kutku ih u uzmemo pojesti...eh dušo..Kad te se poželim svratim sa mislima u tvoj grad u nadi da ću te sresti...onda se probudim i shvatim da sam opet sam u novom danu...Malo šta je tužnije na ovom svetu od čoveka kome je pogled uprt prema okeanu..Sve mi je postalo u životu jasno osim ove praznine kraj mene koja pripada tebi..Onda budan nastavim da sanjam..Trebinjska jutra, Minnesotske noći, a preko dana bose noge šetati po predelima naše prelepe Hercegovine i ostale lepote života..popela me tvoja ljubav na vrh dok sam bio na dnu...Nikad baš nikad nisam tražio svoje snove u tudjem snu..moji snovi u mom snu...A trebaš mi kao zori rosa..kao dete što ne može bez majke da mu uveće čita bajke..kao šumi potok..cvetu dajte kišu i vodu..Teško je verujte kad čovek treba da odrobija slobodu..A ona imala je miris Trebišnice,baš tamo negde kod Begova kola.puno prića,baš kao stari trebinjci kad se sete kad je radila sahat kula..prelepa kao Begova kuća..Imala je Trebinje u proleće..u svojoj kosi sa prelepim plavim loknama..Izgubljene pesnike i ciganske suknje sa Trebinjske sicilije..crna vina i muziku hotela Leotara..nosila je u srcu i očima tugu krvave revolucije..Ljubavi ovaj put ne propuštan šansu...vodim te u Firencu da oživimo renesansu..