Zbogom mladosti.. Refil Martinović

Tražio sam te
u jednoj mladosti
u kojoj nismo više.

Zvao sam te pesmom
zarobljene ptice
i sanjao zeleno
u ekstazama orošenih trava
i na rečnim brzacima
koji su skakutali
kao beli jaganjci
kad se jure
i provlače
nalomljenim danima
napuklih kalendara.

A sad...zbogom
sve moje
mirisne zore
prosuo sam sva nadanja
ostadoh da samujem
naslonjen na čežnje
koje nestaju umirući
čujem samo zvona
istrošene prošlosti
koje pokrivam tišinama
i senkama
koje se gube
duboko u tami
i zato ne volim više
ovaj grad
u kome ne mogu ostati
večno mlad
jer svako vreme
ima svoju priču.