ŽELJA JE UVEK TU.. Zoran Radosavljevic

Opisivao sam život... vozove....tugu i bol.....sreću i radost....koja nestaje...ali peroni su uvek tu koji čekaju.....Ja čekam ...neki novi voz koji  dolazi i donosi mi neki novi početak......donosi mi novu snagu da počnem iz početka....Da putujem lepotom tvojih  najlepših očiju.......da putujem lepotom tvojih dodira....da putujem lepotom tvojih uzdaha...
Jer kad život  počne da ubija sve lepo u meni.....ubija me samoća u noćima dugim....kad tišina poćne da vrišti....ubija me neizvesnost budjenja....strah od budučnosti ako tebe nema u njoj...Onda počnem da se borim sa vetrenjačama  i izadjem na peron i čekam voz koji  SE zove  NADA....
Korak je samo do cilja....ti i ja  do večnosti....volio bih  ne da pokušamo več da to uradimo... ostati zauvek sa tobom sretan....jedno uz drugo.....Ne mogu zamisliti život bez tebe....ta bol bi bila prejaka....zato često i izlazim na te perone i ispračam vozove tuge...nadam se vozu sreće da će da naidje i pokupi me....Da me odvede do tebe šašavo moje....onda ćemo  starost  skupa da sačekamo....onda ćemo voditi ljubav kao da nam je dvadeset a ne pedeset godina....Moje misli su uvek tebi upućene i sa tobom su....Osmeh mi baš ne ide kad nisi samnom,ali želja je tu...da te čuvam i ljubim...........