ЉУБИЧИЦА.. Љубица Стојановић

 

Осећа празнину у души
Једна заљубљена љубичица,
Под теретом својих суза,
Уз помоћ ветра,
Губи једну по једну лат.

Мелодија његових речи прогања,
Одзвањају његове речи,
Слепо му је веровала,
Срце њено сада је празно.

Титраји у срцу тихо боле,
Та усамљеност води до краха,
Остају само сећања
Одласком његовим.

У нади да ће ветар
Бар једну златну латицу
Залепити на чичку крај пута,
Можда је њен вољени препозна
И својом сузом залије,
И поново процвета.

Љубица Стојановић
Србија 🇷🇸