GOLUBICE BELA.. Zoran Radosavljevic

 

Pronađi put do mene golubice moja bela..kao što potok traži svoj put,posle snega i leda,kaao što cvet nađe svoj put do revera..i ljubav što nađe put do slomljenog srca..popravi ga i ono posle svega opet počne da kuca.. Razna čekanja po ćoškovima napuštenih ulica i haustora,izgužvani snovi po đepovima,adresa tvoja u srcu i najbolnija pesma u glavi..Sve što želim u životu slika mi je jasna...ali ne pruža mi se poslednja šansa..Muka mi je više od svega..Dođi pre zimskih snegova ,jer tada če me odneti kaldrma i trag mi se neče videti od snega..Nema ćovek čemu u životu ne stremi..ja hodam oblakom..ako me pitaš kako sam ,ne pitaj samo glavu okreni..Ne držim te za ruku ,več za nebo i let..za bolji preokret..osetim krv što mi teće kanjonom snova,,letom dajem volju da vremena bolja i nova..Čuvati se zlobe i pakosti ljudi je otrov od otrovnog..nadam se da češ me dočekati živog a ne umrlog..Nemam strahove ,ali imam slabosti..moja največa slabost si ti..Španska gitara,noć na pola flaše vina..bose noge, pesak.zaustavi moranje na minuta dva..nek zavlada tišina..Klizi noć niz obraze u obliku suza,,kao sočna breskva..Nočas ne želim odgovore več da ništa ne znam..nočas želim ceo da ti se dam..Čuvam ono što me čini celim..zato tvoje biće ne želim s nikim da delim..Gola ramena i kajsije..vrele butine i sveže masline..miris juga i tvoj osmeh samo to mi treba...i da budeš uvek ispod moga neba..dok nam znoj kaplje po butinama ,kao znoj po malinama..dok bosonogi gledamo u sutra..i naša zajednička jutra..Čitavu noć svirao je vetar na zavesi sinfoniju nesanice..dođi da ti najzad ljubim lice..svako ima neke prednosti ja sam satkan od nežnosti..Ljubav oplemenjuje i poseban je svet..zato se ja uporno držim za nebo i ovaj svoj poslednji let..