Greh.. Refik Martinović

 

Otišla si one noći
kad je nebo tugom plakalo
i cmizdrile jesenje kiše
kvasile kaldrmu naše avlije
a mi se nismo videli više.
Otišla si...
i zaboravila sve poljupce
koji ostaše na kraju ulice
nije te boleo tvoj greh
niti si videla kako su noćas
bile tužne sve ptice.

Čekaću...
da se jutrom razdani
i odu umorne samoće
potražiću te u vremenu našem
koje sam sakrio u pesmama mojim
možda nisi znala
da skrivena ljubav
najviše bukti
kad u plamenu vatre
ostane u nama.

Nasloniću glavu
na toplo krilo tišine
da slušam vrisak rastanaka
i sanjam prohujale dane
kad si sjajem oka
palila fenjere usnulog grada
i bila moja draga
...a sad sam tvoj greh
   neka ti druge ljubavi sude.