KAD KRENEŠ.. Zoran Radosavljevic

 

  
Kad kreneš put krša
sa one donje strane..
sve su cure tamne...
a na vrhu je ona sva bela..
e ta mi je pamet odnela..

Probudi me miris što dopire od nje
Zamirisa mi jutros na ljubav Trebinje

volio sam ulice po kojim je šetala
mesta na kojim je sedala..
gledao sam je na način lepši
od njenog ogledala....

Ona me naučila da neke blizine ostaju bliske i kad su negde sasvim daleko...
Sudbina moja je ona i moj neko...

Tu ispod trepavice,u drhtaju tela,sva snena,
zaspala je devojčica,probudila se jedna žena.
Kod mene i dalje sve pupulja
ništa ne vene...

Čujem eho u duši...borba želje i mirisa...
šapuću mi misli da ti želje još mirišu na mene...

Uvek se molim za nju..
i njoj je posvečena svaka moja dova..
da je uvek sretna i zdrava
a ja bih još jednom prošetao čaršijom
njenih snova....