KADA ME NEMA.. Zoran Radosavljevic

 

Napisao sam malo
a rekao mnogo,i sad ne znam
kako da nazovem ovu priću,
pesmu ili poemu...
Može ovako....
Sedim u kafiću,
pijem lozu
brojim  siću
da platim dozu...
OVO JE O MENI POEMA
KADA ME NEMA
Nešto me guši u duši
vino moje telo pije..
vetar po meni bije
nešto me davi ,balavi
dok se sunce smije,gde se ljubav krije...
OVO JE O MENI POEMA
KADA ME NEMA..
Tuga je moj kompleks
tuga je moj bol,
ali tugu razara samo alkohol..
ovaj svet je lažan,ovaj vetar snažan
i ova dva kvara na mom čelu ne vode nićemu
Nočas sazreva
čistač ulica,bolnica
i pokvarenih učenica...
Kralj iks Zoran prvi
kupa se u svojoj krvi.
Dok se nočas oglašava,proglašava
hući,bući
pije i smije...
OVO JE O MENI POEMA
KADA ME NEMA..
Nočas mi ne treba ,ni jedna Ana,Sanja,Dana
sedim za stolom sam,opet sam mrtav pijan..
još ću malo sedat tako,posle se dić odgegat kući
usput ogrebat koju stoju,da popijem snoga još koju..
Do pojasa go pokazujem bogu svoju nevinost
i bog treba da me voli.dokazujem mu svoju vernost..
I boga  svaka rana moja boli
dokazujem bogu da treba da me voli...
ETO TO JE TA POEMA ...