Ne budi me tvoja ruka.. Refik Martinović

 

Jutros me probudila nesanica
umotana nemirnim snovima
koje su celu noć igrale
i crtale moj portret
umesto tvoje ruke
koja je nekada umela noću
da uz sjaj punog Meseca
kada su u nama vatre gorele
donese naručje
opojnih mirisa  lipe
koja je nizala godine
ispod moga prozora.

Jutros me je probudila tuga
koja je čežnjivo koračala
mojom ulicom
 koja se razsanjivala
tražeći izgubljene zagrljaje
i zavidne poglede
iza komšijskih kapija
umesto tvoje ruke
koja je čuvala majske kiše
u našim vrelim dlanovima
kojima smo želeli
tajno prevariti sudbinu.

Jutros me probudila pesma
pesma o tvojoj ruci
koju sam uvek pisao
kad su padale kiše
i kad je grad samovao
u ćutanju o prolaznosti
krio sam je i od tebe
i čuvao u dubine duše
tvoja ruka nije više moja
ona miluje nečije sanjivo jutro
i već sam navikao
da ne budi mene.