Ne plačite zelena polja.. Refik Martinović

 

Nemoj zaboraviti
noći Mladog meseca
kad su mirisala naša polja
a mi stazama njihovim
šetali sa zvezdama
čekali zov tišine
i jurili bele jaganjce
u tvojoj svilenoj košulji
sa mirisom čednosti
koju uspavljuju
dodiri tek orošenog cveća
i tiho šaputanje
skrivenih ptica
u vrbacima
dok reka sanja
u sjaju svitaca
koji fenjerima
čuvaju naše uzdisaje.

Danas
posle mnogo godina
samo još snovi žive
i poneki vilin konjic
jezdi našim poljima
da naše žedne usne
napoji kapima prosutih suza.
Ja i dalje drugujem
sa zvezdama varalicama
koje lutaju
nestvarnim nebom
i dozivaju ptice
da nam vrate krila
kojima smo nekada
nošeni vatrenim poljupcima
zalivali naša zelena polja
iako ljudi lete
drugačije od ptica.

Ne plačite polja naša
suzama tišina
umrlim čežnjama
i cvećem pognutih glava
i praznim danima
pustim kao ruske stepe
jer svaka priča
ima svoj početak i kraj.
 
Ne plačite zelena polja
neka čekanja
budu naša nadanja
a snovi
naša življenja.