MOJE SVE.. Zoran Radosavljevic

Ponekad mrzim vreme..daljinu i sudbinu..ponekad mrzim sve..kad nisi tu gde ti je mesto..glas mi zamukne..pretvori se u tišinu...a ove moje dve ruke..grle prašinu...I sve dok vidim tugu u mom oku...znaću da postoji naše sutra..dok se budim i hvatam milinu...postojaće naša jutra..Kako da okončam ovu muku.. moje telo ne funkcioniše bez tvojih ruku.. Bez tebe neće normalno disati..bez tebe ne mogu pesme pisati
Iz očiju mi se naziru spaljeni gradovi, srušeni mostovi, ogromno nebesko prostranstvo, širina svemira i planine ušuškane u sneg.Iz očiju mi se nazireš ti..
Ti si meni sve(t) u jednom telu - i tišina i buka i papir i mastilo i plima i oseka i mrtva duša i crno more i san i stvarnost i bol i osmeh..ukratko ti si meni i radost i greh.
I tuga i nedostajanja su me stisli..Najgore je kada telo ne može tamo gde idu misli.