NEBO.. Zoran Radosavljevic

 

Moje nebo nije daleko ,tu je odmah pored mene .moje nebo je moja ljubav.. Ne umem da je opišem.
Ponekad je u vetru zapišem..Pokušavajući da to dozna,da se u njemu prepozna.. jedino ne znam..
zašto me usne svrbe kad mislim na nju.Umem da je napišem,a ne umem da priznam..ona mi je sve..
Moje nebo nije daleko tu je pored mene..da želi svaka bi se zvezda sa njenim imenom rimovala,,na njenu kožu mirisala..Mora noć da sačeka da bi joj sve bilo jasnije... Noć sve utiša...osim misli,one postaju glasnije... Svoj osmeh ću joj uvek dati jer njen osmeh mi se odmah vrati..
Moje nebo nije daleko..tu je pored mene.. Zašto mi dušo deluješ tužno i usamljeno..zašto ti osmeh na licu fali...oči moje tebi je sve dozvoljeno..dajem život za misli u tvojoj glavi.. Zaključaj me u svoje ruke,Ne želim više da vidim dan..skrati mi ove muke..ušuškaj me u svoj san..