ODLAZE SVI.. Slaviša Marković

 

Odlaze prijatelji kao lišće s'jeseni,
Odlaze ljubavi k'o sneg u proleće,
Ostao sam sam , otrov je u meni,
Što nekada je bilo vratiti se neće.

Odlaze k'o laste da bolje potraže,
Poput maslačka vetar ih razveje,
Novi prijatelji, ljubavi su im draže,
Nadaju se negde sunce bolje greje.

Sve je prolazno, čovek se navikne,
Odlaze, dolaze, kao na nekoj traci,
Zavist se pojavi , kao korov nikne,
U samoći pojave se i starosti znaci.

Prolaze godine k'o da ih bilo nije,
Za nama ostaje trag u beskraju,
Tuga ostaje i u srcu gnezdo svije,
Samoća je sve što ostane na kraju.

Zavoliš, zaljubiš se, srce nekom daš,
Stekneš druga, ruku nekom pružiš,
Prevariće te i ljubav i prijatelj, znaš,
Opet se s' tugom i samoćom družiš.