OLUJA.. Zoran Radosavljevic

Tako bi želio da me nekad rečima miluješ...da mi kažeš i na uvo šapneš..milo moje...oči moje...trebaš mi...jer tvoje su reći jedno a dela drugo,,,to mi ne daje snagu ..to me ubi...imam osečaj da smo u oluji,kojoj se ne vidi kraj...polja se savijaju i lome grane...ako je ljubav prava pročiće i ova  oluja,naše sunce će da grane...
Ja želim verovati u nas...jer verovati je želja koju želiš ćuti..kako korača sreća..koja se sprema baš na naša vrata da zakuca...zato me voli vedro kao što voli zora..kad se smeje i biserne zrake sunca poklanja gori...zagrli me i voli i stalno od mene ljubav traži....kad  razvoliš idi ..ne boj se ...ne laži...
Uveće rano dok gori vatra u kaminu...toplina se sobom širi..pišem pesmu o voljenoj...Jutrom rano ustajem ..kroz prozor napolje izbacim tišinu,dok u kaminu gori pesma o voljenoj...
Kroz pesmu ću se onako  samo da znaš..osvrnuti na tvoje jadi i probleme...i onako sa patnjom u očima shvatiti tvoju tugu.........