SNOVI.. Zoran Radosavljevic

 

 
Dok se noć polako svojom tišinom i zvezdanom prašinom. ..spušta na moj grad. ..Šuki sa svojim glasom, tiho kao Paganini sa svojom violinom. ..Tera me da se osećam mlad. .Šuki peva,Platane šušte u noći.
Ne brini draga će ti doći. ..Znam da se na put ona sprema. ..davno sam je čvrsto zagrlio. .da je još uvek zagrljena. ..Ne dušo nisu to svici...to su moje oči. ..tvoji spomenici. ..U životu sve se sa nekom namerom desi. ..ne moraš da sijaš da bi bila svetlo. ...jer ti za mene to i jesi. ..Kad sve prodje i kad ostanem bez rime. ..Uvek će moje srce poljubcima šaputati tvoje ime. ..Ljubav nema granica ni mere. ..Mi putujemo oblakom..peške je za amatere. ..
Letićemo ulicama Trebinjskim. .plesati po najvećem pljusku pod Platanima trčati kroz vinograde Vukoja, kroz polja makova i smilja. ..Oči mi još zablistaju plavim sjajem mora. ..kad te nasmejanu vidim. ..
A do tada.......
Ispod jastuka na toj pepeljastoj granici svetova. ..ostali su moji ušuškani snovi...krmeljivi i nasmejani...strpljivo čekajući do novog mraka. ..A ti požuri bez tebe nemam zraka....