ŠTO TE NEMA.. Zoran Radosavljevic

 

Stanem pa se zapitam mila gde si..Nikad te nisam mogao ni zamisliti bolje od onoga što jesi...Zato mila nemoj nikada da budeš tužna...Ti si najlepše reći iz mene stvarala..i to što dišem ti si zaslužna..Otvorenog srca i raaširenih ruku uvek ću te čekati ..u to budi sigurna..A i kako bi se čovek drugaćije ophodio prema voljenoj ženi...A opet gde god da ideš ti se nekvim čudom uvek vračaš meni..A duša se na poćinak sprema... Ovo veče je tako težina u glasu, pogled u prošlost i sva ona bol u pesmi "Što te nema"...Opet ću nočas da gledam u lice prošlosti...videću opet spektar svih tih naših nežnosti..i opet će laste da prozor da mi sleću..ne želim da ikada neko donese jesen našem proleću.. Noćima sanjam isti san, jednu kuću, jednu ženu, prepoznam je po zagrljaju... “Dobrodošla, ako želiš ostati, a ako odeš, znaj, neko će zauvek čekati...”Ako se pitaš šta ću onda sa sobom....prosto Pogled će mi biti tužan pun nedostajanja.a na telu uspavane čežnje za tobom..