Tugo moja velika.. Savić Olga

 

Jeseni, tugo moja golema, zbog tebe se srce moje slama.
Svaki put kada dođeš, nekog dragog mi otmeš.
Prokleta nek' si, ti ne mariš za nas i naše želje, uništiš svako veselje.
Čarda osta prazna, salaš mali više vatrom ne žari, ognjišta su napuštena, jedna duša ka nebu odvedena.
Nema više starih tamburaša, nema moga Jove kočijaša.
Zemlja crna sada ga skriva, a sa njim sam svoje prve korake učila.
Pusta osta moja kuća stara, i u njojzi moja duša mala.
Srce se lomi, suza na obrazu suši, moj san opet se ruši, a moje srce u bolu tuši.
O jeseni, tugo moja golema i nesrećo večna.