ŽIVOT U TRI GODINE STAO.. Rajka Martinović

Znam , po jutru se dan poznaje,
u sunčevom krilu uspavah ja tebe
tihim šapatom prozborih ti ime
sjećanje tužno i sjetne uspomene.

Oči mi skreču u pravcu slike tvoje,
u njoj prepoznajem zelene oči,
ne ...,nemoj mi srce da kidaš,
spokoj i vapaj sreće u trenu sroči. .

Ne mogu zaboravit naše priče i šale,
kuhinju i pravljenje domaćeg lijeka,
šaptanje tiho o ljubavi i sreći
razna obećanja i ptičijeg mlijeka.

Sva svoja obećanja na tas stavi ,
komšinica okenu te u svom pravcu ,
uživaj sa  njom u njenom domu
neprebol ostavi na životnu tacnu.

Autor

Podgorica