ČOVEK OD ČELIKA I ČOKOLADE.. Maja Ivkovic

On je moj čovek od čvrstog čelika,
Grubog lica i pogleda tamnog.
Posebnost ledena,nebeski velika
Vidim ga nežnog, a drugi hladnog.

Od meda je i najfinije čokolade,
Kada mu želja istopi čelik.
Druge se praznim pogledom slade,
Pripada meni, do neba velik.

Kralj ljubavi i požude sluga,
Tajna što se krije u postelji od soli.
More nam je plava ulica duga,
Kao čarobnicu me  čuva i voli.

Čovek je mračni naizgled samo,
Od stene izbrušen i tako siv.
A u sivilu skrivenom, tamo,
Potpuno sam živa i on je živ.

Slikar je tananih želja i snova,
Platno je njemu  telo moje.
Sasvim drugačiji od svakog kova,
Čuvam ga kao najsvetije svoje.

On je čovek o kom sam snila,
Iznad zemaljskog i običnih ljudi.
Sa njim su okovi pamuk i svila,
Dušu mu poznajem, drugi  se čudi.

Najdublje zaključane, mračne strane,
Nama su sopstveni, obojen svet.
Telo  mi u čeličnu ruku stane,
Postajem ptica a on moj let.