Dobro ti jutro Sokole.. Slavka Božović

 

Dobro  ti  jutro  Sokole,
zadojen arijom planinskom,
snago iz koma što izvire,
cijepajući  oblake krikom.

Otkud na horizontu mog neba,
cikom obzora se pojavi,
da ti moja utjeha treba,
huk krila poruku mi ostavi.

Sa  koje  grebeni  si doletio,
te nad zorama besanim jezdiš,
hitro,  na  dušu si mi sletio,
i pod stropom rebra se gnijezdiš.

Ispijaš li žubore  tišine ..
suprostavljaš li se bolu?!
Nebo nam ukršta sudbine,
dobro ti jutro, moj neprebolu.

Gospodari visinama, leti,
ponosno, bez bojazni i straha,
luču moje empatije osjeti,
čuva te od  posrnuća  i  kraha.

Dobro ti jutro Sokole . . .

 ©Slavka Božović
Montenegro 🇲🇪