HVALA TI LJUBLJENA.. Zoran Radosavljevic

 

Hvala ti ljubljena,znam da znaš,kad udjem u samoću..da teško iz nje izlazim..znam da i dalje postoji život izvan tog kruga..Postoje ljudi i ti ljubljena moja...koja mi daruješ i pružaš ruke..Samo treba pobediti sebe i strah,i bez straha oškrinuti vrata svetlosti...Ali uvek nedostaje taj mali korak i samo malo hrabrosti...da krajičkom oka uhvatimo jedno drugom osmeh...Mislimi idu u nepregledna prostranstva moje mašte...šaram slike,a stihovi šaraju mene...razgovaram sa tišinom u praznoj sobi nošem talasima ljubavi..Ne treba tražiti ljubav ,ljubav nadje tebe...Tvoji i moji snovi su daavno spojeni našim dušama i najlepšim bojama..Vidiš da te tvoje posebno...posebno voli...Nije bol u tišini  krika...samo to je za voljenim bićem čežnjiv uzdisaj..Dok se susret u slast i slatko ne pretvori..A do tad mi smo noćne lutalice ...jedno drugom šetamo po snovima...