LJUBIM TI DUŠU.. Zoran Radosavljevic

 

Dok ti ljubim ruke krvave...dali čuješ otkucaje moga krvotoka..koji vrača krv iz  mozga u srce...jer ja srcem volim..Da svoju dušu ti spremam kao postelju,,,da na njoj spavaš..jer ništa lepše nema nego kad duša sa dušom spava..Tada su moja duša i srce zauzetii tada oni pripadaju tebi...tada ti i ja možemo sve..Ne dam nikome da mi oduzme taj prelep i uzburkan osečaj...za ljude smo tajna...a jedno drugom smo sve..Tvoja ljubav je kao niska bisera koja se nize i klizi dok je opisujem..a tople emocije i želje opijaju iskrenošću  i tvojim nesebičnim čežnjama...Ja se igram sa prozom u kompinaciji sa poezijom..i pokušavam biti jedinstven sa svojom nazovimo pesmom ili pričom..jer svaki nežan drhtaj  pomera dubine i valove  uzburkanog okeana..i ja tada letim rečima.. pričam i pišem bojama raznih mirisa....letim rukama tvojih dodira..Ja trebam toplinu tvoga srca da bih živio..ti trebaš mene,jer bez mene nema smisla tvoja ljubav..Osetim ponekad...tako.-..niotkud..tvoj miris,i poželim da si tu... osetim ponekad krušku i jorgovan...osetim ponekad tvoj dodir..tvoj poljubac...i tada čujem one prekrasne reći.Život mi ne da da više ulazim u druge i tudje mrakove... da više nije vreme  i doba  da ulazim u parkove..da tudje ruže više ne berem..da volim to što imam i da manje  sebi kožu derem..Dosta sam u životu gubio...dosta sam prljavu kaldrmu ljubio..želim da bude kao pre..želim stalno da ti govorim volim te...želim osmehom da te grlim...rukama da te ljubim..da ti srcem najlepše reći govorim..