NEDOSTATAK TEBE.. Zoran Radosavljevic

 

Nisam poludeo..samo ponekad u nedostatku tebe sklupčen ležim iscrpljen od želje za tobom.i vrištim stvarnosti u lice..Koža ti miriše na Trebinjski mediteran.onako negde kod nekadašnje sicilije,na leto i masline i smokve okupane suncem..O tebi volim razmišljati kao o najlepšem letnjem pljusku, koji mi ne dozoljava da dođem do daha. A pluće se šire, napinju da udahnu...samo da te još jednom zagrlim dok usne ne izdahnu.. Onda pobegnem i sakrijem se od svih ..I tako....naiđe neka noć, koja boli više od svih drugih...Grlio bih te i ljubio na svim krovovima gradova sveta..Kada nestane zvezda,i ona koja ostane u mraku sa vama ,e ta je prava..njene oći su zvezde,,koje sa mesecom po nebu jezde..I tuga i nedostajanja su me stisli..Najgore je kada telo ne može tamo gde idu misli...sanjam te trebam te noćima..Iako Kanadi pripadaju najlepši zalasci Sunca, ja se najviše radujem onim u tvojim očima...u njima je ona boja zlatna... koja me podseča na Jesenjinove pesme i haos Dalijevog platna..